Nebo je moja livada...

Postoje u nama neke stvari neprevodive u rijeci....

29.08.2011.

Novi post?

6h ujutro...Ostaje jos sat, pa cak i dva dok moje okice odluce da se sklope i konacno zaspim...No, sta da se radi, u iscekivanju toga? Facebook?! Cijelu vecer provela, i vise nema nijedan razlog da to i dalje cinim...Te, nekako nakon toliko vremena sjetih se bloga, i poceh citat postove ljudi koji su mi favoriti i iznenadih se da ljudi jos uvijek pisu...I citala sam ja to nekad dok ne zaspah...Veceras, ista prica...Samo sto sam sad citala svoje stare postove...Mnogo stosta ja prozivih ponovo i uvidjeh da su svi sudionici mog bloga se mnogo promijenili, naravno i sama ja...Valjda smo svi odrasli...Isto tako, mnoge te promjene mi se ne svidjaju, mnoge stvari su lijepse bile nekad...Svakako, mnogo lijepih stvari je i sada, ali sad su one nekako ozbiljnije, sve povlaci i neku odgovornost... Toliko o tome... * * * Povratak u stvarnost... S obzirom na vrijeme koje me nije bilo, mnogo toga se itekako promijenilo...Od onog preplasenog i uplakanog brucosa, dodjoh sad vec do apsolventa (bez ikakvih atributa) koji i dalje istim zarom voli Balasevica i svoju provinciju. Hvala Bogu, neke se stvari nikad ne mijenjaju! I naravno ovo vam pisem iz moje provincije, ne tako zeljno iscekujuci pocetak nove akademske godine. Ista prica, svake godine. P.S. Mnogo sam sretna sto se vratih¨!

30.11.2009.

Nice to be back...

Tako vam to kod mene ide... Tesko cemu je mogu ostati posve dosljedna, pa i ovom blogom...Budem tu, pa kad mi postane kao obaveza, pobjegnem, paa se nekad opet vratim i taj se ciklus ponavlja sa skoro svim stvarima u mom zivotu...Skoro svim...
Uglavom, ziva sam...

03.09.2009.

Ti to radis najbolje...

Nakon pozdrava, par uvodnih fraza i lociranja njegovog sugovornika (koji pristupa internetu preko mob.-a jer nema racunalo kuci, a samim tim ni internet konekciju)...Btw. Starner je internet provider...

On: pa kad bi predao zahtjev za internet u posti, mozda bi ga dobio
Sugovornik: nisam nesto posebno razmisljao o tome,a sad kad si spomenuo,mogu li na tv prikopcat,posto nemam pc  
On:  milsim da ne mozes,ali opet pitaj nekog pametnijeg
Sugovornik: ahaa, pa volim pitat recimo tebe,nego da se blamiram po posti...ja sam imao viziju neku svoju,da bi moglo to na tv...a znaci ne moze nikako
On: pa ako imas mikrotalasnu pecnicu onda mozes prikljuciti internet a na tv nikako
Sugovornik:  a nemam ovdje,u Ze mi je,a moze li brate,ona friteza za pomfrit??
On: ma na nju moze samo starnet ali on je bezze
Sugovornik: pa da,ne bi  ja sn,samo ono u posti
On: pa jeb ga onda moras ili donijeti mikrovalnu ili kupiti neki racunar
Sugovornik: paaa odlucio sam se za mikrovalnu onda

05.08.2009.

Hihi :)

Njih cetvero u autu , caskaju...Modernim rjecnikom tracaju prolaznike, koji ih presrecu...
On1: Vidi nje...Izvini, znam da ti je rodica,ali je nekakva, nikakva...
Ona (one and only) : Hm...pa dobro, cura ima svoju furku...Znas one furke "zivot je besmislen, ova drzava ne valja, niko nista ne radi da promijeni situaciju"? (ironicno)
On2: Ona se na drzavu fura? Haj'mo se i mi nafurat na Afganistan...
Hahahahahha

04.08.2009.

Da, da...

..." Neki dan prvi put sam slusao onu tvoju "Provincijalku", prvi put da nisam preskocio...i od tad ju vise ne preskacem..."

27.07.2009.

Hip hipp Hurrayyy!!!

Poklone mozete poslat email-om ili  na kucnu adresu (u mojoj provinciji)...-ovo vazi za one koji su se sjetili a vi ostali se sramite sto ste zaboravili 3. godinu postojanja u ovom virtuelnom svijetu...
Naravno, zabave povodom ovog vaznog jubileja, nece biti...Pa ljudi, ipak  jasam student, imajte razumijevanja... :)
I da...kako ste i navikli...kratki rezime:
Prva stavka...Jos uvijek je moja mama bas super...A i godina dana je prosla kako tate nema... :(
Druga stavka... Prijatelja imam, onoliko koliko ih treba da bude...I imam par novih...
Treca stavka...Imam momka! :D
I jos nesto... godina studiranja iza mene, stanovanja izvan moje provincije, i naravno ocjene u indexu...
Zakljucak:  Moj zivot je sasvim uredu :D

28.06.2009.

Nora...Henrik Ibsen

Odrediste: Unitic business centar
Svrha: Odlazak nas dvije da gledamo gore navedenu pozorisnu predstavu
Uloge: Nora Helmer- Maja Izetbegovic
Torvald Helmer- Amar Selimovic
Ema Helmer- Nora Sahinpasic
itd.. itd...
Rezija: Haris Pasovic

I nas dvije se zaputimo da propratimo to kulturno desavanje...S obzirom, da smo naravno vec bile upoznate s pomenutim djelom, pretpostavljale smo sta nas i ocekuje...Ili ipak ne?!
Ipak je interpretacija rezisera dosta drugacija bar od one koju sam ja imala u svojoj glavi nakon procitane knjige...S obzirom da ja nisam uopste kompetentna da komentarisem kvalitet bilo kojeg vida umjetnosti, tako da cu to i da izbjegnem...Samo moram (moram, sta cu ja sad?!) da vas "upozorim" da predstava ima poprilican broj erotskih scena, koje su meni u pojedinim dijelovima bile od viska...Btw. Amar je pravo sladak i imate priliku da ga vidite u svim izdanjima, pa cak i u onom gdje je kao od majke rodjen potpuno go :)...

21.06.2009.

To be or not to be...

Je li se vama kada desilo, da ste jednostavno pozeljeli dvije osobe spojiti u jednu i napraviti idealnu kombinaciju?! Mozda cak i vise osoba??
Valjda zato u zivotu sam uvijek klasificirala ljude prema zivotnim desavanjima, temama... Tacno odredjeno s kim se sta prica, kome se sta prica...
Ali je problem, kad jedna osoba treba da preuzme tih vise uloga...Zivi belaj, moji vi...

20.06.2009.

Sta sad?!

Vec kasni sati, za ovu nasu malu provinciju, vrijeme kad "posten" svijet spava, tacnije nekad blizu ponoci nas dvije posve utonule u neku nasu pricu, polako koracamo domu kad.... spektakl...???
Pridje nama neki momak i nosi crvenu ruzu, i jos je meni pokloni,poslao mi neki njegov jaran...
Wow...
Naravno uzmem ruzu, sto bih drugo?! I nas dvije nastavimo svoj put, ali sad s nekom drugom pricom...I ne znam ko je momak...a to nije ni bitno...

11.06.2009.

Slicice... :)

Dosao red da se objavi i jedan dio slika iz moje galerije na telefonu...

Aska...Nazalost nisam ponosna vlasnica... Flekica :) Flekica no.2 Flekica no.1 again :) Maji bjeji... Majmunce.. Majmunce..again ...and again... Cute cat  :) Cute cat again...

Stariji postovi

Nebo je moja livada...
<< 08/2011 >>
nedponutosricetpetsub
010203040506
07080910111213
14151617181920
21222324252627
28293031

Tek toliko da znate...

Poslednja nevesta...
Vesnik svadbe po sokaku svuda je...
Brinu snajke sta ce koja mesiti...
Neko mi se, kanda, skoro udaje?
Moralo se i to jednom desiti...
Tu livadu ja sam prvi kosio...
Pricam vise nego sto bih smeo...
Ajde... Odavno bih je zaprosio...
Da sam samo hteo...

Vetric glanca krune granja...
Tamis nosi par lokvanja...
Racun svedi: sta sad vredi mladost,
tricava?
Nevazno je to sve skupa...
Secanje je smesna lupa
Koja sitne stvari uvelicava...

Oprezno s tom violinom...
Ona cezne za tisinom...
Ko da skakljas anđelcice vrhom
gudala...
A Nju nemoj pominjati...
Nece svet zbog toga stati...
Nese biti prva sto se udala...

Nista lakse nego sebe slagati...
Nista lakse neg se nasmrt opiti...
Nista teze nego zalud tragati...
Od sto drugih nju sam hteo sklopiti...
Srce cupka, al misao okleva...
Ceka da se stvari same dese...
Tuga lepse zvuci kad se otpeva...
Pesma sve podnese...

Bog je katkad pravi seret...
Na strmini doda teret...
I potura Nedohvatno da se dohvati...
Bog je dobar... Kako kome...
Bolje ne pitaj o tome...
Ucutacu ili cu opsovati...

Polagano, Sanji-baci...
Ti si znao sta mi znaci...
Ko da heklas paucinu vrhom gudala...
Kad pred crkvom baci buket
Neka padne, kao uklet...
Neka bude zadnja sto se udala...

Samo bol je u zivotu siguran...
Srecu nosi neki postar jako spor...
Neka... Samo ovu noc da izguram...
Sutra cu već naci dobar izgovor.

Djordje Balasevic Provincijalka
Rekli su mi da je dosla iz provincije,
strpavsi u kofer snove i ambicije.
Drug je studirao sa njom,
pa smo se najzad sreli ona i ja.
Shvatih, Boze, ovo je sazvezdje za nju provincija.

Srce stade kao dete da se otima,
trazili smo se po prethodnim zivotima.
Ostavih iza sebe sve,
zablude, promašaje koji tiste,
prosto, lako, k'o neko beznacajno pristaniste.

O, da mi je da se još jednom zaljubim,
opet bih uzeo kostim večnog decaka.
I opet bih smislio kako da prodangubim
dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka.

Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih.
Usamljeni galeb iznad mora osrednjih.
Reci bi sve pokvarile,
samo se cutke pokraj mene stisla.
Sami, svoji, izbeglice iz besmisla.

O, da mi je da se još jednom zaljubim.
Opet bih gledao niz kej kao niz prugu.
I opet bih znao da se u oblak zadubim
i cekao bih samo nju, nijednu drugu.

Napisi mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li cu umeti.

Reči jesu moje igracke, cakle mi se u glavi kao oni sareni
staklici kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u ocima kad
zazmurim.

Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine, postoje u nama neke
stvari neprevodive u reci, ne znam...

Napisi mi pesmu, molila je, i nisam znao da li cu umeti. Voleo
sam je tako lako, i tako sam tesko to znao da pokazem.

I onda, odjednom, na rasporedu mladeza na njenim ledjima, kao
tajnu mapu, pokazala mi je u koje zvezde treba da se zagledam...

I tako, eto ti pesma, ludo jedna...

Naposletku
Naposletku...
Ti si dobro znala ko sam ja...
Otkud sad te suze, moja mila?
Rekla si da se za tocak brsljan ne hvata...
Zalud izguzvana svila...
To je tako...
Ne pravi od tuge nauku...
Mami svetlo na sledecem bregu...
Okopnice moj otisak na tvom jastuku...
Kao "jezuska" u snegu...

Razbicu gitaru...
Crn je mrak ispunjava...
Odavno se svoje pesme bojim..
Pomera u meni one gene Dunava...
Pa ja tecem... I kad stojim...
Ali opet...
Dal' bi ikad bila moja ti
da sam vojnik u armiji ljudi?
Rekla si da bas ne umem novce brojati...
I da je Nista sve sto nudim...

Naposletku, ti si navek znala da sam svirac...
Brosic sto se tesko pribada...
Da me moze oduvati najblazi Nemirac...
Da cu u po reci stati...
Da se necu osvrtati...
Nikada...

Redas po vitrini
fini porculanski svet...
Al' ja sam figurica bez ziga...
Pazi... To je bajka sto ti pada na pamet...
Fali ti bas ovaj cigan?

Ne, mila...
Tek u jesen otkriju se boje krosanja...
Sve su slicne u leto zelene...
Naposletku... Ti si dobro znala ko sam ja...
Cemu suze lepa zeno?

Draga moja, ti si navek znala da sam pajac...
Moj je sesir satra pomicna...
Usne, tice-rugalice... A u oku tajac...
Da sam kaput sa dva lica...
Da sam Gospo'n Propalica...
Obicna...

Naposletku, ti si navek znala da sam svirac...
I da je nebo moja livada...
Da me moze oduvati najblazi Nemirac...
Da cu u po reci stati...
Da se necu osvrtati...
Nikada...

Slovenska
Nosen dahom sna doleteo je crni golub na moj dlan.
Zasto, ko da zna, al' to sam jutro docekao umoran.
K'o da sam i ja leteo s njim, krilima teskim, olovnim,
i video svet sakriven iza zlatnih oblaka.

Ako umrem mlad, posadi mi na grobu samo ruzmarin.
Ne dozvoli tad da naprave od toga tuzni treci cin.
Nek mi ne drze govore, nek drugom pletu lovore,
ako umrem mlad, zaustavljen u koraku i snu.

O, zagrli me sad, jako, najbolje sto znas
i nemoj crnoj ptici da me das.

O ne, ne brini, proci ce za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.

U mojim venama davni sever samuje
i ja ponekad ne znam sta mu je,

sto luduje, od srece tugu tka
moja prosta dusa slovenska.

Uplasi me sjaj milion sveca kad se nebom popali.
Gde je tome kraj? Za kog su tako dubok zdenac kopali?
Zasto se sve to desava, dal' covek ista resava
il' smo samo tu zbog ravnoteze medu zvezdama?

O zagrli me sad...

MOJI FAVORITI

Brojač posjeta
41634

Powered by Blogger.ba